By „O, ljubljeni vođo, svjetlo našeg puta, ostao sam bez daha od silnoga straha!“
„Vjetrokaze, zrcalo moje što muči srce vjerno tvoje?“. Odabrani će.
„Sanjao sam nešto strašno.“
„Ah, snovi, pa tko još pametan vjeruje u snove!“
„Najdraži šefe, eto, ja vjerujem i puno su mi se puta ostvarili: eto, nakon svake promjene, kad maknu prvoga, ja ostajem tu negdje na vrhu, a upravo o tome oduvijek sanjam.“
„Ti vjeruješ! Moje, čisto retoričko, pitanje je glasilo tko PAMETAN vjeruje. S naglaskom na ono pametan, naravno. Ali da čujem kakav je to san tebe uznemirio.“
„Najljubljeniji šefe! Sanjao sam da ste letjeli zrakoplovom, nekim malim, onim dvokrilcem AN-2 iz kakvoga su zli ljudi tukli bojlerima i plinskim bocama prijatelje našeg najdražeg partnera Žalosne Sove… A s vama su bili Modrić, onaj nogometaš, zatim jedan starac već jednom nogom u grobu i neki klinac od jedno osam-devet godina. I pokvario se motor počeo kašljati, gušiti se… Počelo se dimiti iz njega jer se nešto zapalilo… I izađe pilot iz kabine i kaže: morat ćemo iskakati iz zrakoplova jer će se ubrzo srušiti, ali problem je da imamo jedan padobran manjka i netko će ostati bez padobrana. Zato moramo dati padobrane najbitnijima između nas. Eto, ja sam pilot, školovanje jednoga pilota jako dugo traje i skupo je i ako ja poginem država gubi puno novca i zato ja uzimam jedan padobran… Uprti on padobran i iskoči… Za njime će Luka Modrić: Ja sam bitan za nogomet, za našu reprezentaciju, bez mene se ne može i ja ću uzeti jedan padobran. Uprti i on padobran i skoči… Nakon njega vi kažete da ste najpametniji čovjek u zemlji i da vodite svoju državu i bez vas bi ona propala i svakako morate dobiti padobran i kažete onom klincu: „Daj mi taj padobran!“, uprtite ga i skočite u beskraj… Ostali su klinac i starac. Starac će klincu: „Sinko ja sam već star i ionako ću uskoro umrijeti. Uzmi ti padobran i skoči, jer pred tobom je još život.“ Na to će mu klinac: „Bez brige deda, samo si vi uzmite padobran, ono što je meni istrgnuo iz ruke najpametniji čovjek u zemlji bila je moja školska torba, tako da imamo dva padobrana!“
„Glupane, pa ja ni u snu ne bih bio tako glup i mali bi sigurno ostao bez padobrana a ne bez školske torbe! Lijepo mišljenje ti imaš o meni.“
„Ma dobro, dobro šefe, nemojte se uzrujavati, ipak je to samo san… Nego kod tajnice čeka drug konspirativnog imena Tetrijeb i bojim se da je u lošem stanju, bunca nešto o papi, kućnim ljubimcima, glasa se s bow-wow. Očito je pritisak na njega postao prevelik… Bilo bi dobro da ga vidite jer morat ćemo nešto poduzeti u tom pogledu da nam ne napravi negdje štetu u tom ludilu…“
„Dobro, Zrcalo moje, uvedi tog sina razmetnoga i razbludnoga.“
I uđe drug Tetrijeb.
„Gdje si, ptico stara, Tetrijebe moj, munjaro moja? Što te muči, reci ti svome dragome vođi. Olakšaj svoju umornu dušu!“
„Anđeo Osvetnik, paparazzi… Stalno je tu, gleda me kroz prozor, snima… Vidio sam Anđela na prozoru…“
„Smiri se malo… Papa Ratzi je odavno prepustio svoje radno mjesto onom komunistu iz Latinske Amerike… Nema njega, ne progoni te on… I ta tvoja viđenja…“
„Ali šefe, ja i moj Bow-wow… Izveo ja Bow-wow u šetnju, a paparazzi…“
„Opet ti o Papi Ratzijju… Ratzinger je odstupio nema ga više… Pije u miru misno vino i zahvaljuje Bogu što se riješio onog zmijskog legla koje ga je mobingiralo…“
„Ma ne papa, nego paparazzi…“
„Pa dobro, sad ćeš reći da ti smetaju oni koji papaju race…“
„Šefe,nitko ne papa race! Paparazzi su oni koji snimaju ljude i progone ih, a onda objavljuju fotke i priče po novinama i blate ih… A ja i Bow-wow…!“
„Ma kakav Bow-wow… Koga zanima tvoj pas.“
„Ma nije ona pas, ona je komad stani-pani. Kakav pas… izašli mi u šetnju i iskoči tamo Anđeo Osvetnik i snimi nas… On je paparazzo… Tužio sam ga za to… Prati me kao sjena… Piše o nekakvim brojilima, o munjarama koje ne rade, o kupnji struje od istočne braće umjesto da se proizvodi kod nas, o ekološkim nametima, donacijama. Kud god krenem tamo je, već ga vidim i na prozoru na trećem katu. Levitira, što li… Sanjam ga i budim se s vriskom. Učini nešto, o ljubljeni vođo. Možda da ga se cijepi protiv Covida? Kažu da je to uspješno: nakon cijepljenja zajamčeno se dobije covid i to teži oblik, pa ako ne dobije moždani udar od cjepiva, zatući će ga covid i mirna Bosna, a još mirnija Hercegovina… Ili da mu nađu kakvu drogu…“
„A, na toga ti Anđela misliš… Već sam zadužio svojega Vjetrokaza, svoje Zrcalo, da vidi s tajnim službama ima li štogod što bi mu se moglo prikvačiti… Naći će valjda nešto… A i moji drugi munjare Vandalović i ministar Slijepčević mi se žale da im je stalno za vratom… Kažu da je izgleda svladao multilokaciju, a i levitira mu pred prozorom, kao i drugima munjarama iz munjodistribucije, ali sve ćemo mi to da rešimo…, Hajde ti samo polako, budi miran i pozdravi Bow-wow.“
„Pozdrav i tebi, Veliki Vožde.“
„Zrcalo!“
„Da šefe!“
„Kao što vidim ono s mirovinama za ratnike iz plemena mog najdražeg koalicijskog partnera je dobro prošlo, naše članstvo je to s oduševljenjem prihvatilo…, ali je li procurilo ono o posebnim kreditnim linijama za njih? To je trebalo proći ispod radara.“
„Šefe. Sve je bilo u redu, osim što je njegov suradnik to odao u televizijskom interviewu u komšiluku, ali tko to prati u Domovini d. d.? Nitko… Sigurni smo.“
„Super, moram izvijestiti Žalosnu Sovu i Čkalju da je sve dobro prošlo i da se mogu pripremati za novi ustanak.“
Anđelko Jeličić
