By Ma što vi mislite kako se Nacija osjeća kad nan je voljeni vođa deboto dvi setemane bi zakrakunan u šufit. I sad ka je izaša, ja mislin da mu je tribala zapivat klapa “Šufit,” oli mu je u najmanju ruku šjor Šparenblek moga spravit jedan baletni divertisman „Šufit u demokraciji.“
Inače šufit je u Dalmaciju ima uvik posebni status i puno je štoria o šufitu dok su na kontinentu pretežno podrumi. Je da je ovi „lancun turizam“ pinkicu potaraca značenje i važnost šufita, ali u sićanju će šufit bi uvik šufit, reka bi ništo posebno i lipo.
Ali tako ni svugdi u svitu. Recimo, čita san u medije prin desetak godišć da mladež po Europu, apozito u ove visoko demokratske zemje kako što su Francuska, Belgija, Engleska i druge, gre u šufite i gori kopaju po stoljetnoj kartušini, robi i svemu što stoji u paučini u ote bogatunske šufite.
I čitan kako je ta mularija na šufite imala što i vidit. Svakako da razumimo što su gori našli i da su se ko “Kokakolaši” ne malo afanali nahodeći gori svega i svačega. Tu je u baulima starin stotine godina bilo jubavnih pisama, orloji, sabji, rozi, kljovi i svega što su ti njihovi pradide mogli salpat u ote zemje nerazvijenega „Trećega svita.“
Dobro oni danas govoru i pišu da su in oti preci činili moderne i brze brode na jidra i da su hi isprovavali dokle se su njima može doplovit, pa su to u povijest nazvali „Velika otkrića.“ Ali nećeš ti otkrića do u Afriku brodon, vidit jude na stablima, slonove na zemji i državu nazvat „Obala slonovače.“ A neće je valjda nazvat Obala kontenplacije, oli Obala jubavi.
I da se vratin na dicu koja je u Europu kopajući po šufitima postavila priko interneta i raznih grupa igru na temu „Što si čini u Africi dida?“ To je ko da parafraziramo Edwardsov kultni film uz mužiku nezaobilaznega H. Mancinija „Što si radio u ratu tata?“ (parodija na američko ratovanje u Italiji na kome je kasnije nastala kultna tv. serija M.A.S.H.
Plenkovića, a da ne govorin Milanovića i ne moramo pitat što su činili u ratu, jerbo znamo da su bili u „EU bojna,“ tako da njih dica nećedu ta nezgodna pitanja niti pitat.“ Ali ta europska dica su na internetu ostala začuđena i zbunjena, reka bi Šoić i uvređena, saznajući koliko su in didovi i pradidovi država i kontinenata proputovali i svega se napaletali. Onda su se nazvali „Razvijeni zapad, a mi što to nismo činili ni u dvanaeston kolinu smo ostali najzaostaliji u Europu.
Ali sad ka je premjer izaša iz svoga šufita možemo mislit što je on gori moga prikopavat i vidit. Možda je lista staru dramu Koste Spaića „Teuta“ u kojoj je Demetar Hvaranin izdaje, iako je bila njegova ljubavnica. A ko zna možda se naš Plenković u šufitu dočepao štorije o buni Matije Ivanića Hvaranina protiv Mlečića, pa ga je ta pučka buna ferila da će se sa i on pobunit protiv (zamislite) istih i otkazat in „korona gostoprimstvo?“ Ali meni se pari da će ipak proglasit opću anemiju za hrvatski narod i ukopat nas još dubje u ovu koroniranu agendu od koje ćemo zapantit dan kad je ovi „Lekarkin klinac“ doša u Hrvatsku na vlast.
Smiljan Strihić
