Naš Jovanće ne smije izgubiti…

Evo malo da vas zabavim i da se nasmijete pa šaljem jednu priču na šaljivi dalmatinski način govora koji je pomalo izblijedio iako se još donekle održava u manjim mjestima. Da bi bilo sve legalno, kako je u ovoj državi sve po zakonu, bez obzira na sve, onda moram istaknuti da su svi likovi ove priče izmišljeni, a situacije ako se poklapaju ili prepoznaju su slučajne (ako ćemo se šaliti ,,,hahahahaha…). Evo, dakle, zakonske pretpostavke su ispunjene, a sada može ići priča. E da, jako je važno upozoriti moje drage sugrađane tzv. Purgere da će im možda neki dalmatinski stari izrazi biti nepoznati, ali kako znam da jako vole naše lijepo hrvatsko more tako mislim da će se ipak ufurati u ovu spiku 😊 😊, pa idemo na priču.

Ja san van u ovoj štoriji lipi moji ki onaj poščer iz Našega malega mista ća je zapisiva dunkve sve ća se u Malon mistu dogajalo, pa evo umočija san i ja pero u tintu i počeja pisati ovizi libar ki štoriju, rekli bi naši stari fjabu, dunkve, vako van je to bilo.

Paz vamo,,, ovo ća ću ti sad spjegati bilo ti je u nekoj zemji zvanoj Zlozemja nekih davnih godinica. Bilo ti je to nekor čudno vrime,,, ki da si u Londri pa svi vozidu livo pa livo, ka da desnega nima i eto, nima pa nima desno, jerbon ki je skreni desno dobija je omar po labrnji. Aj ti vozi desno pa ode ti u pržun, oliti tucat stine na nekon škoju, e da, nego ča, tucat bovane da ti se muda otegnedu. Ali kakoren je vrime pasalo, takon se vozilo inšempjano pa su ovi ki su zunzili livo idaje zunzili livo pa jopet livo i došlin oni desno pa jopet takor, eto pa jonda aj ti burdižaj i zunzij nalivo paš doć uprdec. Ma sve van se ovdi u Zlozemji dekapoto skonšumalo ki da si u kažin upa pa eto, puče ona ki balun ki da ga ono korpižaš nogon kliko moreš usvišešnest. Pa kako je to vrime bilo lipo i šesno, nemereš od miline pa niki judi bijadu ka u čibi, ali mučidu ki zaliveni, jerbon otvori ti labrnju i otra ti u bužu.

Ma duman ti ja danas i duman pa mi sve nekakor činidi ki da je to ondar bila nika fuzbal utakmica di su jeni crljeni, a drugi niki plavi pa jemadu dva poluvrimena. U prvom ovi crljeni skalamaštrali ove plave, a onda u drugemen poluvrimenu ovi plavi, ka da su popizdili, skalamaštrali oni crljene i ki refužo, nike sačuvaj Bože lipe furešte, nike bradate čunke, lipe ki grdobina. Ma nemereš ni joko otvoriti odstraja kliko su ovi furešti bili zajunili namrtvo pribit ove plave, i sve bi to ošlo uprdec da se ovi plavi nisun najutili i sparićali ove furešte na nikizin traktorin i konbajnin pa ošli ovi doma materi i ocu oklen su i arivali.

Ali pustimo sad vrime i sve ove makakade u crljenim i plavim kolurin, jerbon je ovo štorija obo malon Anti i jednen drugen malon, ali deboto velikon malon Jovanćetu. Rodili se oni zajedno, ki niki parci al se ne znadu u toj Zlozemji, ali njijove obiteji usmirile njizi nadvi strane. Nije van mali Antiša bija zaništa kriv, ali jema je on nikog uju ki je jadan mora u pržun, jerbon je u crikvu hodija pa cila cilcata obitej bila skalamaštrana, jerbon tizin crljenim ni to bilo po voji. I eto, uprtilo van bagaj krivnje ciloj obiteji i bidnom Anti za cili život. Je, ma je, jema van je naš Antiša dobrega papu, čovika od visokijeh skula ki mu je spjega pištulu: „Ante dite moje, sve ti moredu vazet, ali znanje ne moredu pa zato sine u skulu i libre“.

E da, a ća je bilo sa našim malim Jovaćetom? Ajmo i to vidit.

Mali van je Jovanće jema niko drugo životno uprtilo pa je izresta u  velikeg čovika, ma ća čovika,,, pravega čovičinu od kojegan su se u istom njijovon mistu, gdje je živija i Ante, svima tresle gaće kagod bi, sad veliki čovičina Jovanće doša. Služija je on silamin Zlozemje i bija je i on sila pred kojen su svi morali stat mirno ki bubice ki u crikvi. A da si se nešto zaarda njemun, oliti si zanamisto nečesar spjega ća mun ni bilo po voji, oliti falija mislit, pa te on krivo pogleda, e onda si zna da si oša uprdec pa je boje bilo skute mu jubit. Ni da si se zakrakuna negdir nebi te spasili ni svi crikveni sveci, jerbon je čovičina Jovanće bija Bog,,, ma Bog i batina, oliti više batina…

I da, kakod nićesar ni zanavik, pa ki na utakmici, trefilo se ono drugon poluvrime i pane ti Jovanće sa onega visokega mista, a naš Ante ode u soldate pa se vrnija ki pobidnik u neku novu zemju, Lipozemju. U tizin daniman naš lipi Jovanće njanke da bi nosen na ulicu izliza od straja, jerbon jema ona stara „ki visokon leti guzicon ozemju tresne“ pa se ćuva onizijeh plavih sa utakmice. I sve van ki na prvu u toj novoj Lipozemji bilo šesno i lipo pa se jubidu i grlidu svi ka da su od iste matere rojeni, ali kako jen vrime pasalo žbiri izlizale pa sen škuro jopet nadvilo nad Lipozemjon. U tizi vrimenin jopet naš Jovanće avanca navisoko u novega čovičinu. A naša van Lipozemja sva skonšumana ki mlada junica nikakor se liberat onizih ća su pasali i livo trumbetavali, pa van jopet konfjužjun i jopet sve otra burdižavat udvi strane,,, livo i desno,,, pa aj ti sad usridu, e tu si onda tek puka ki crvrčak, jer si ondar nigdi.

E sad van gre nastavak naše fjabe, oliti štorije o kontreštaduri naših lipih i šestih muzuvira, Ante i Jovanćeta. Evo kakon van je to bilo.

Spjega san van da se Ante vratija iz one soldateske pa zanika on sve ća je moga vazet, neće pa neće jerbon ni on u soldatesku iša radi nikijeh šoldi,,, ni on niki patakunjer,,, vengo se on uvatija svogega posla, svojih libri, a da bi jema boje znanje side on u tonobil i otra on u nike velike zemje. Pasalo van par godinica pa se Ante vrnija nazaj i radija i radija u Lipozemji. E da, ali vrag ne spi, pa naletija Ante na niku livu špiju ća nije jubila Lipozemju i eto Jovanćeta u tizi štoriji. Moj van Jovanće deštežo avanca u Lipozemji jopet, pa da udovoji svojen pajdi, ovizin špiji ki nije voli Antu, potira on našeg Antu prikorano u penšjun, ni kriva ni dužna. Ma nije Jovanće samo iz dišpeta potira našeg Antu, vengo jopet Jovanće bidne pun nike nove force u Lipozemji pa more ća ga voja prikon svojizi crljeni pulitik, ka da je njijov poteštat. Tužija se naš Ante Sudu i dobija, ali neda se Jovanće pa priko svojega i njijova visokega ureda, da nemere biti višlji, napa on jope Antiši, ali jopet Ante gre nasud i jopet Ante dobija, i tako četiri puta. E he he, al nemere naš čovičina Jovanće izgubit, jerbon je to ispončasti tlikoj čovičini, pa apropo tizi, jopet Jovanće i niki visoki Sud, i pade sad naš Ante ki kruška, a onda, da skalamaštraju Antu, niki šesni sud u nekoj visokoj kući da nemereš od visine ni ponistru vidit, i pane naš Ante na gujicu. A čuj sad smija u Lipozemji,,, Sud lipo kaže „nije Ante pokaza dovojan interes pa ća će mu lipa i šesna presuda“ ,,, ma zamisli ti muzuvira kako oni sudiju u Lipozemji. I eto, kako moreš vidit, jopet avanca naš Jovanće u velikog čovičinu, a naš Ante jopet pane ki čimulica ki da je jopet u Zlozemji.

I ća je naravoučenje iz ovizije štorije?

Ka prvo, nemereš burdižat kontra ovizin ka ća je čovičina Jovanće u Lipozemji. Ajmo na drugo, pa utuvi si u tu tvoju ludaru da je Lipozemja apena izlizla iz Zlozemje pa judi te Zlozemje u Lipozemji još su velike čunke i nemereš sa njizi. Ajmo natri, dunkve, ti lipo zakjuči di ćeš i skin ćeš, jerbon ako ti otra onim svojizin iz one soldateske od Lipozemje jemat ćeš čistu dušu, al samo mrdni i izija si ježa, a ako ti otra onizin drugin, od Jovanćeta, jemat ćeš ća oš, al te ni svi crikveni popi neće oprat od škovaca u tebi. Ajmo sad napet, siti se lipo one naše pisme, „moja Ane broji dane“, e pa sad i ti ki Ane broji dane za dan rišpeta da ti svane i ovoj Lipozemji.

Eto lipi moji, ovo van je bila štorija o naša dva čovika, Ante i čovičine Jovanćeta, pa malo produmajte o ovoj prići i zakjučite zašto čovičina Jovanće nesmi i nemere izgubit u Lipozemji. Nesmi izgubiti ni jonda kad je sve kjaro i kad je sve po legatu za našeg Antu, jerbon uprdec ti sve to, jerbon niki drugizi tvoje gaće kroje u Lipozemji… Eto, vaš poščer pita kliko će ovi paštroč durat, jerbon apena, svako zlo ni zanavika pa ni ovo…. Gren van ja lipo učinit pižulet pa evala van bilo lipi moji, a vi ća ste malo više bumbili pa šandrcate livo pa desno, drš se zida, oliti se zagančajte za nešto, jerbod akon panete bit će vraga.

Nadam se dragi čitaoci da sam vas bar malo nasmijao i natjerao da se latite rječnika kako bi neke stare dalmatinske riječi ispravno preveli. A vi koji vladate ovom državom, kao i DORH, stojim vam na usluzi ako vas ova priča zaintrigira, jer ona je izmišljena kao što sam na početku rekao (ako ćemo lagati… 😊).

 

Vaš Poščer iz Velega mista

Rvatska,  05. siječnja 2025.

DODATAK SA OBRAZLOŽENJEM

Ajmo sad dalje na ovaj dodatak jer sam shvatio da će biti problem sa čitanjem pa ću u novom dalmatinskom izričaju objasniti i pomoći vam kod čitanja ove priče. Ipak za neke žive riječi u zagrade ću staviti prijevod jer ih možda niste čuli.

Dunkve (dakle) kada sam napisa ovu štoriju (priču) posla san (sam) je prijateju (prijatelju) iz Zagreba i reka (rekao) sam mu neka pročita pa nek mi reče koliko je razumi (razumio) ća (što) tu piše. I drugi dan javja (javlja) on meni „Malo sam razumio ali priča ti je super“. Nisam baš razumi jel on mene zajebaje oliti je nešto drugo. Nisan se najuti (naljutio) na njega jerbon (jer) će mi uz kafu sve rijet (reći) i vengo (umjesto) da sam se štica (naljutio) odlučija (odlučio) san napisati van ričnik (riječnik) pa da sve lipo i šesno razumite. Pa vam idem malo pomoći.

Dakle, često su završetci riječi koje sigurno razumite sa nekim malim dodatkom, uglavnom iza kao: odlučija, jerbon, drugin, vozidu, svojizi,,, ali ima ponekad i naprijed jedno slovo koje treba izbaciti, kao jonda. To su kao neki umetci koji su od davnina, a u hrvatskom su jeziku nastali kao odraz neimaštine i ne obrazovanja, kako na otocima tako i u zagori.

Slijed opisa riječi i izraza nije po abecednom redu nego po tijeku pisanja, jer sam mislio da će vam tako biti lakše.

A sad evo rječnika:

Štorija – priča

Ki – kao

Poščer – poštar

Dunkve – dakle

Ovizi – ovi

Fjaba – priča

Spjegati – kazati

Zemja – zemlja

Nekor – neko

Londra – London

Vozidu – vozili se

Omar – odmah

Nima – nema

Jerbon – jer

Otegnedu – otegnu

Bovan – kamen

Stina – kamen, stijena

Dobija – dobio

Oliti – ili

Škoj – mali otok

Kakoren – kako je

Pasalo – prošlo

Zunzili – letili uz zvuk ko muha zunzara

Idaje – nadalje

Jopet – opet

Uprdec – u guzicu ili u prkno kad se prdne

Ovdi – ovdje

Dekapoto – gotovo, potpuno, izgubljeno

Inšempjano – poludilo sve, u ludilu kada neznaš gdje ćeš

Kažin – bordel

Balun – lopta

Korpižat – udariti nogom tako da odleti

Judi – ljudi

Usvišešnest – u svih šesnaest, jako puno

Nemereš – ne možeš

Duman – razmišljam

Ondar

Nika, niki – neki

Fuzbal – nogomet

Jeni -jedni

Crljeni – crveni

Jemadu – imaju

Poluvrimena – poluvremena

Refužo – kao dodatak

Skalamaštrali – uništili, pobijedili

Nemereš – ne možeš

joko – oko

odstraja – od straha

furešti – stranci

zajunili – zadrto, tvrdoglavo misliti ili htjeti

ošlo – otišlo

Nisun najutili – nisu naljutili

Sparićali – pospremili

Nikizin – nekim

Ošli – otišli

Oklen – odakle

Arivali – došli, stigli

Vrime – vrijeme

Makakade – ludi događaji, činili gluposti

Kolurin – bojama

Jerbon – jer

Jednen – jednom

Drugen – drugom

Malon – malom

Deboto – skoro

Velikon -velikom

Niki parci – neki par, skoro kao blizanci

Usmirile – usmjerile

Moredu – mogu

Bija zaništa kriv – nije bio ništa kriv

jema je on nikog uju – imao je nekog ujaka

u crikvu hodija – išao u crkvu

cila cilcata obitej bila skalamaštrana, jerbon tizin crljenim ni to bilo po voji – cijela obitelj do zadnjega bila je uništena i žigosana jer onim crvenima to nije odgovaralo

uprtilo van bagaj – stavilo na leđa teret

pape – tata, otac

visokijeh skula – visokoobrazovani

spjega pištulu – reći mudri prijekor, reči bukvicu

njijovon mistu – njihovom mjestu, gradu

kagod – kada god

zaarda njemun – usuditi se njemu

oliti si zanamisto nečesar spjega – ili si umjesto nečega rekao

voja- volja

falija – pogriješio

zakrakuna negdir – gdje se zaključao

trefilo – potrefilo, dogodilo

kakod nićesar ni zanavik – kako god ništa nije zauvijek

vrnija ki pobidnik – vratio kao pobjednik

guzicon ozemju tresne – tresne guzicom na zemlju

avanca navisoko – visoko pozicioniran

liberat onizih – osloboditi se onih

livo trumbetavali – lijevo svirali, trubili

konfjužjun – kaos

otra burdižavat udvi strane – otišlo brodit u dvije strane

kontreštaduri – uvijek u kontri

muzuvir – prefrigan, huncut

zanikao – zanijekao

moga vazet – mogao uzeti

tonobil – automobil

deštežo avanca – polako se uzdigao

udovoji – udovoljio

prikorano u penšjun – prijevremeno u mirovinu

pulitik – politika

njijov poteštat – njihov načelnik, čelnik, vođa

napa – napao

apropo – glede

gre nasud – iči na Sud

ispončasti – ispod časti

dovojan – dovoljan

pane – padne

gujica – guzica

niki – neki

od smija – od smijeha

ovizije štorije – ove priće

apena izliza – tek, jedva je izašao

dunkve – dakle

produmajte – promislite

kjaro – jasno

pižulet – malo leći

zagančajte – zakačite

šandrcate – pijano bauljati

drš se zida – držite se zida

akon panete – ako padnete

 

Vaš Poščer iz Velega mista

Velo misto, 20. prosinca 2025.