Uvik kad se vratim iz tudine iz daleka na pragu kuce ona me doceka.
Moja mati ima oci velike i plave ko more
u njma su se sakrile nade i brge
moja mati ima vec kose side.
Moja mati ima i carobne ruke
kad sadi cvice to samo nice i dirani i hibiskusi i ciklame to njoj radste sve ko iz sale
A kako tek veze i hekla i da ocu ne bi van rekla.
Krasopis kad pise ima jer ga je u skoli ucila .
A kuva mi najbolje na svitu i fazol i manestru i ribu i blitvu pa kad dodem doma jedva cekam u podne sisti i njezin rucak isi .
Oprostite mi ljidi sto se ovako falin ali najmanje sto mogu je da jo se zafalin…
Ana-Marija Lisica
Leave a Comment