Kojin boljin?

Sidi baka isprid kuće, a srce joj na sve strane. Sinovi, ćeri, otišli davno. Za boljin životon – kažu. Ma kojin boljin – duboko uzdahne baka i potrči prstima brže po zrncima krunice, ne bi li joj majka Božja dicu sačuvala od zla koje tutnji sviton.

Kojin boljin?

Zjapi selo pusto, livade se zelenu, tičice skakuću, pivaju, ali komu? Komu ova lipota se daje i dalje, koga čeka i doziva? Baka ionako sve slabije i čuje i vidi. A dica se vratit neće jer su pošla za “boljin životon”. Zavrti baka nemoćno glavon a križ joj se od krunice utisne u dlan duboko, tako ga je čvrsto stisnila od muke.

Ne znaju dica. Život proleti. Od zipke do groba samo je treptaj oka. A sve ono za čin trču dica ili će propast ili će oni morat ostavit kad ruke in drugi na prsima sklopu. I sva ta trka, svo sticanje, svi napori da imadu više i više, čemu?

Ne znadu dica da će in dica narest i otić priko noći. Dok trču i zgrću kad će ih pogladit, na kolina sist pa ljuljat? A nekad je išlo sve sporije. I bilo je dobro i kad je bilo loše, jer su ljudi živili skupa. A ne ka danas, danas sve imadu ali vrimena nemaju. Svak u svojoj trci, ko stranci su doma, svak u svoje ekrane bulji u svojim lipim stanovima. Ne čuje se smij. Nemaju vrimena.

Zovnu dica digod. Ali nemaju vrimena jer baka je spora i ne čuje dobro. Baka makne šudar s uva da bolje čuje, ali ne ide. A dica nemaju kad vikat pa kažu nešto, promrse i odu. Ionako ih nije čula, šta će. Ajte vi dico, zna baka da trčite stalno za…za nečin. Uvik za nečin novin. Jer danas sve brzo stari. Izađe iz mode. I auto, i namještaj, i roba, kompjuteri. I trču dica da to novo mogu kupit i radu, radu. A posa pojide. Puno pojide živce. Jer uvik je brža moda od zarade. A i svit taj od obisti izmišlja stalno nova zla. Sve dalji je od Božji zakona. Ko će dicu sačuvat u tome zlu? Srce staro bolno zadrće a baka se strese od jeze što jon tilon prođe.

Sidi baka, obriše digod suzu. Ne plače ona za sebon, niti se žali na svoju samoću. Još malo i poć će ona svomu staromu. Tamo gori di ne fali vrimena. I od tamo će koju šapnit Bogu, da malo uspore ta njezina dica. Da malo proživu ljubavi i lipote. I da shvatu, uvik se trči za boljin kad ostaviš najbolje.

Vesela Dujmić