By Ovih dana se navršava šest meseci od takozvane operacije „Potok“ u Kurskoj oblasti u Ruskoj Federaciji. Tada je Ruska Federacija odlučila da iskoristi gasovod kako bi zaobišla ukrajinske položaje u Kurskoj oblasti u martu 2025. godine, kada se desetine ruskih vojnika ugušilo, izvršilo samoubistvo ili umrlo u panici i delirijumu.
Zbog ovog mini-jubileja, manastir Tumane je 21 septembra ove godine, odlučio da pozove vernike iz cele bivše Jugoslavije da molitvom obeleže ovaj događaj.
Jer pre pola godine, vojni sveštenici ukrajinske vojske u ruskoj ratnoj zoni takođe su čitali molitvu pred (njenom kopijom) čudotvornom ikonom Majke Božije Kurske (ona se još poštuje i kao zaštitnica vojske), što je pomoglo da operacija gasovodne ceví doživi fijasko.
Kurska ikona Bogorodice Znamenja jedna je od drevnih Pravoslavnih ikona Kijevske Rus. U 13. veku, tokom tatarske najezde, kada je Kijevska Rus doživljavala najezdu stranaca, Džingis-kanov unuk Batu Kan opkolio Kijev sa velikom vojskom (Moskva tada još nije postojala). Prema jednoj verziji, opsada je trajala tri meseca, tj., od početka septembra, a 6-tog decembra 1240. godine Mongoli su zauzeli, opljačkali i uništili grad, kao i grad Kursk. Tada u blizini grada Kurska, nekakav lovac je primetio ikonu koja je ležala u korenu drveta, okrenuta ka zemlji. Bila je to Kursko-Korenska ikona „Znamenje“ Majke Božije — od javljanja ikone kod korenog drveta.
Dalja sudbina ikone je još zanimljivija. Elem, godine 1917, u Kursku, tada delu Ruskog carstva, odigrao se ukrajinski pokret, pošto su većinu stanovništva činili Ukrajinci, koji je uključivao demonstracije, mitinge, objavljivanje ukrajinskih novina i stvaranje pokrajinskog saveta. Nakon revolucije 1917. godine, ukrajinske zemlje, uključujući deo Kurske gubernije, postale su deo Ukrajine, a zatim i deo Ukrajinske države hetmana Skoropadskog. Godine 1918, boljševici su proglasili svoju vlast u Kursku, što je dovelo do rata za ukrajinske teritorije. Moskovska patrijaršija se potom pokorila boljševicima, a oni joj postavili svog patrijarha. Ova tradicija je opstala do danas.
Pošto veliki broj monaha i episkopa koji nisu želeli da prihvate bezbožničku boljševičku vlast, to su tada morali prihvatiti egzil, napustili Kursk, ali sa sobom poneli čudotvornu ikonu Majke Božije Kurske.
Utočište su pronašli u Srbiji. Prvo se sklonili u manastiru Miljkovo kod Svilajnca, a zatim se 1936. godine preselili u manastir Tumane kod Golubca, noseći sa sobom ovu čudotvornu ikonu. Nikada nisu nameravali da se vrate u boljševičku Rusiju niti da priznaju Moskovsku patrijaršiju, pa je 1921. godine u Sremskim Karlovcima, u Kraljevini Jugoslaviji, osnovana Ruska pravoslavna zagranična crkva (RPZC), sinonim za neposlušnost i nepokornost svakoj bezbožnoj vlasti.
Manastir Tumane danas se takođe smatra autonomnim manastirom (rekli bismo sa nekom vrstom meke autokefalije) u odnosu na Beogradsku patrijaršiju, jer samostalno donosi odluke o svemu, ima svog autonomnog episkopa, dok je arhimandrit na čelu celog projekta, koji ne finansira samo crkvene već i određene državne projekte. On je tamo iguman, siva eminencija predsednika Srbije i vladar „iz senke“.
Baš kao i monasi iz Kurska koji su imali svoj nepromenljiv stav, tako i bratstvo ovog manastira drži se svoje nezavisnosti.
Radi toga su izabrali 21. septembar da obeleže neuspelu rusku operaciju „Potok“ u Kursku kroz cevovod, ali „da se Vlasi ne dosete“, jer je taj deo manastira okružen vlaškim selima, tempirali su da to bude proslava Rođenja Presvete Bogorodice.
autor teksta Bojan Jovanović
